Erih Koš: "Novosadski pokolj". Izdanje "Rad", Beograd, 1961.

Abstract

"Jednog januarskog jutra, kada sam hteo da pređem preko današnjeg bulevara Maršala Tita, da bih preko Dunavskog parka stigao na vreme u gimnaziju, primetio sam na stubu za oglase plakat koji je zabranjivao kretanje po ulici. Bilo je veoma hladno. Osvrtao sam se oko sebe, na širokom bulevaru zaista nigde nikog nije bilo. Vrlo zadovoljan što imam izgovor da ne idem u školu, vratio sam se u stričevu kuću. On je, naravno bio daleko više zabrinut. Ali za sva tri dana takozvane „novosadske racije” tog januara 1942 godine, mi nismo znali šta se zaista zbiva. Policajci koji su u dva maha pretresli stan i pitali za oružje, bili su sasvim pristojni, čak su i čizme pažljivo brisali. Zahvaljujući tome što je u ovom kraju stanovalo najviše Mađara, žandari i pijani vojnici ovde uopšte nisu "dejstvovali". Dvadeset i četvrtog januara, na moj trinaesti rodendan, opet smo smeli da izlazimo iz stanova. Neke ulice su još bile krvave. Tek tada sam shvatio da je vreme, za mene vezano za prijatan izostanak iz škole, za nekoliko hiljada isto tako nevinih ljudi u istom tom gradu donelo neočekivanu brutalnu smrt..."