Mišina sreća

Abstract

"... Bilo je to, sada već davne, 1991. godine. Abram Borisović je odlučio da me odvede njegovom prijatelju, takođe Rusu, koji živi u naselju sagrađenom na jednom od bregova koji okružuju Jerusalem. Predložio mi je da, umesto autobusom, idemo pešice. Biće to lepa šetnja, rekao je, i prilika da vidim kako grad izgleda sa udaljenosti od sedam ili osam kilometara. Dan je bio lep, Abram Borisović zanimljiv sagovornik, a moje, tek kupljene "biblijske sandale" iznenađujuće udobne za hodanje. Nisam ni primetio kadsmo stigli u podnožje tog brda na kome su izgrađene izuzetno lepe kuće. U jednoj od njih, pod samim vrhom brega čije sam ime već zaboravio, stanovao je Miša. I njegovo prezime sam zaboravio..."