Strah od miševa

Abstract

"... Ne znam kada je taj strah počeo, znam samo da su, krajem XIX i početkom XX veka dame iz palanki i varoši osećale paničan strah čak i kad neko pomene miša - a kad ga vide, skakale su na stolice, podizale suknje i vrištale pokazujući pritom obline svojih listova, pa čak i ponešto od svojih nogu iznad kolena. One veštije, pele su se na sto. Zaista mi nije jasno da li su to činile jer su se tamo osećale bezbednije ili zbog toga što je njihova pojava na stolu bila atraktivna. Bilo je, istina, dama koje nisu skakale po stolicama i stolovima ali bi, spazivši miša, malo vrištale pa padale u nesvest, obavezno vodeći računa da se u blizini nađe neko ko će ih prihvatiti i pažljivo držati u rukama sve dok se one ponovo ne osveste. U vreme o kome govorim, dakle do drugog Svetskog rata, bubašvaba, muva, komaraca, stenica, miševa, pa čak i pacova, bilo je svuda, kako po selima tako i po varošicama i gradovima. Sem mišolovki i lepljive hartije kojom su muve hvatane, nikakva efikasna sredstva za njihovo uništavanje, uklanjanje ili zastrašivanje tada još nisu postojala. Narod je bio naviknut na njihovo prisustvo i jedino su se fine dame plašile miševa. Seljanke se miševa nisu plašile, nisu skakale na stolice, niti su vrišteći padale u nesvest..."