Sreća (1943.)

Abstract

"Ležali smo u uglu brvnare, zgrčeni. Bilo je tako toplije, a više se ne sećam zbog čega, izgledalo je da nam je tamo i sigurnije. Polovina brvnare bila je srušena, vlasnici su već davno pomrli, niko tu brvnaru nije popravljao, krov joj se davno raspao, građa istrulila, ali se južna strana ipak nekako održala i mi smo tu ležali. Našli smo malo slame i ležali na njoj. Pokrili smo se onim ćilimom o kome sam ti već pričao. Da bude toplije, navukli smo i lišća. Veliku gomilu lišća. Bilo ga je u uvali iza brvnare. Ležali smo u uglu te brvnare zgrčeni i bili smo srećni. U toj našoj, u toj čitavoj polovini brvnare nije mnogo kisnulo, a bili smo zaštićeni i od vetra. Snega više nije bilo, sunce se iza kišnih oblaka povremeno počelo pomaljati i znali smo: biće toplije, uskoro će proleće, biće kopriva, a kasnije možda i zelja. Ozeleneće šuma i onda ćemo se lakše skrivati i neprimećeni kretati. Moći ćemo i vatru ložiti, a da se dim ne primeti..."