Odnos prema smrti u judaizmu - žalobni običaji

Abstract

Shvatanje života i smrti u judaizmu, manifestovano je nizom običaja, verskih i ritualnih postupaka. Kompleksan sadržaj žalobnih običaja kod Jevreja celovito je regulisan verskim propisima. U prošlim istorijskim i kulturnim etapama društvenog i ekonomskog razvoja, smrt jednog člana zajednice pogađala je celu zajednicu. Način ponašanja i izražavanja emocija najbližih srodnika, a onda i njihovog okruženja u slučaju smrti čoveka, propisani su Torom. Funkcionisanje šire zajednice bilo je usmereno ka pružanju objektivne pomoći i podrške onima koji tuguju, da bi im bilo omogućeno da se suoče sa svojim bolom, da ga izraze i, u krajnjoj liniji, pokušaju da nađu svoj duhovni mir, pred neumitnom činjenicom o smrti čoveka koga su voleli. Pravila iz Tore o tugovanju dece za roditeljima, roditelja za decom, za drugim članovima porodice ... vremenom su razrađivana u cilju izuzetnog pospešivanja nežne brige i saosećanja prvo za umirućeg, a potom za ožalošćene...